24331 Bajša
Blatna ulica 22
Srbija

Naselje koje leži 5 kilometara od Bačke Topole sa više aspekata zauzima posebno mesto među etno kućama Vojvodine: u tronacionalnom selu etno kuća prikazuje upotrebne predmete kako Madjara, tako i Srba i Slovaka. U etno kući su u posebnim prostorijama izloženi pojedini predmeti iz života Madjara i Srba. Slovačka zaostavština predmeta prikazana je u nekoliko kuća dalje, na drugoj strani ulice, u kući u kojoj živi starica slovačke narodnosti. U etno kući je u posebnoj prostoriji izložen pribor za tkanje, dok su u drugoj na jednom mestu predmeti vezane za uspomene na vojnički život. U trećoj prostoriji etno kuće posetioci mogu pogledati igračke iz dečijeg života i predmete vezane za izradu medenjaka. U kući su i prostorije sačuvale svoj autentični izgled iz doba tradicionalnog načina života uvažavanjem rasporeda svakodnevnih mesta događaja u kući po već ustaljenom redosledu: čista soba, odnosno kuhinja i sl.
Avgusta 2003. je povodom dana sela u Bajši u seoskoj kući otvorena izložba rukotvorina pod nazivom „Tkalaštvo naših baka“ u organizaciji Mesne zajednice, kulturno umetničkog društva Bratstvo, organizacije žena kao i udruženja „Puna kuća“. Ovaj dogadjaj možemo smatrati promovisanjem etno kuće u Bajši. Osnovano je i udruženje za negovanje tradicije rukotvorina „ETNO”, sa ciljem da se pronadju, sakupe i sačuvaju dragoceni predmeti ovog naselja.
Pap Arpad
Izvor:
Legeza Marta: Etno kuće u Vojvodini – Stručni rad 2009 ELT-BTK na katedri za narodno slikarstvo

188.Čantavirski nožić – brica
Čantavir
Srbija

Razvratno-vulgarna pesma čija metrika je zasnovana na dva puta po osam slogova u tekstu, a koja se peva uz ples prisutnih gostiju na svadbi, dajući pri tom verbalni doprinos budućem uspešnom braku, spominjući pri tom plodnost i radnje koje navode na stvaranje potomstva. Nakon „zvaničnog“ dela svadbe kojeg okončava ples mlade udate žene – prethodno neveste – po pravilu na red dolazi ova pesma sa kojom započinje pravo veselje. Brica kupljena na vašarima i proštenjima služila je kao pribor za jelo i po potrebi kao oružje za samoodbranu. U okolini Subotice se nekoliko naselja pročulo po svojim mladićima, koji prilikom lumpovanja nisu propuštili priliku da zabodu nož u stomak novo pridošlom strancu ili suparniku koji se pojavio na lumperajki – čak su skratili dužinu oštrice kako ne bi zadala smrtonosni ubod. Pojavu takozvane čantavirske brice u svadbama uslovilo je nekoliko faktora: svatovsko obilje, osecaj sitosti koji se razvio usled bavljenja uzgojem svinja, kao glavnog izvora prihoda ljudi u Čantaviru, odnosno posebna kratka brica, koja se zaista izradjivala u Čantaviru, ali je na, paradoksalan način najčešce nisu upotrebljavali u Čantaviru, već se prvenstveno koristila za cepanje horgoške paprike.
Pap Arpad