Matuška Silveszter se rodio 29. januara 1892. u Čantaviru. U jeseni 1903. upisan je u I/b razred jezuitske gimnazije u Kaloči. Zbog slabog napredovanja u učenju je kasnije prepisan u subotičku Gimnaziju. Tu je odlučio da postane učitelj kantora, te je stoga studije nastavio na pedagoškoj akademiji nadbiskupije u Kaloči. Po završetku studija, primljen je na tri mesta na mesto učitelja, ali je Matuška Silvester odlučio da radi blizu Pešte u mestu Pispekhatvan. Nakon odslužene vojske, za vreme Prvog svetskog rata, vraća se u svoje rodno selo i ponovo zauzima mesto učitelja, da bi zatim organizovao narodnu stražu. Obzirom da mu za njegov stil lagodnog života nije bila dovoljna učiteljska plata, tako se uz svoje stalno zaposlenje bavio i trgovinom na veliko: dovozio je so, petrolej, šećer, šibice i boje iz Novog Sada, Subotice, Beograda i Bugarske. Jula 1922. primio je mađarsko državljanstvo, te se sa porodicom preselio u Budimpeštu, u ulicu Rotenbiler. Prodao je imanje i kupio još jednu kuću u Višegradskoj ulici, a zatim u ulici Sabolč, a imao je nameru da kupi i nekoliko kuća i u Beču prodajom stana u Budimpešti. Bavio se i prodajom vina, pokušao je prodavati i slatko vino kadarku zvanu „Tigrovo mleko“. Dok je živeo u Beču, bavio se i prodajom sopstvenih izuma. Maja 1928. se za stalno nastanio u Beču.
Napad na voz (atentat) u Biatorbađu izvršio je u noći izmedju 12. i 13. septembra 1931. u nula sati i 20 minuta. Kao posledica detonacije, lokomotiva se sa prvih šest vagona survala sa viadukta. Poginulo je 22-oje, a povređeno 17-oro ljudi. Na mestu nesreće nađena je ručno izrađena eksplozivna naprava i jedno pismo koje je sumnju prebacilo na komuniste. Kao posledica toga je do kraja oktobra 1932. osnovan preki sud. Istraga, je medjutim, pokazala, da je počinitelj krivičnog dela „ludi“ trgovac i fabrikant iz Beča, Matuška Silvester , te da je on odgovoran i za raniju željezničku eksploziju u Nemačkoj i Austriji. Sud u Austriji ga je osudio na 6 godina strogog zatvora, a mađarski sud ga je osudio na smrt; pošto smrtna kazna nije postojala u Austriji, nakon odležanih šest godina zatvora osuđen je na doživotnu robiju, koju je trebalo da odleži u Nacionalnom Kraljevskom Zatvoru u Vacu. Novembra 1944., kada su Sovjetske trupe ušle u Vac, zatvor je na nekoliko sati ostao bez vlasti, tako da je Matuška Silveszter iskoristio tu pometnju i pobegao. Poslednji put je viđen u svom rodnom selu, Čantaviru.
Pap Arpad
Literatura:
Božik Petar – Atentator