Prva pravoslavna crkva posvecena Vaznesenju Gospodnjem (1723) podgnuta je izmedju 1726.-1736., proširena je 1766. i 1804., a prilikom njene obnove u stilu neobaroka, koje je trajalo do 1910., njen veoma cenjen ikonostas koji je 1766. izradio nepoznati majstor, premešten je u pravoslavnu crkvu Sv. Dimitrija u Aleksandrovu (1818), a na njegovo mesto je postavljena nova zidna slika izradjena u akademskom stilu. Prilikom poslednje radikalne obnove izradjeno je osam prozora od obojenog stakla u izvedbi Tirolskog stakloslikarstva iz Insbruka, od kojih je nekoliko uništeno tokom bombardovanja u II Svetskom ratu, dok preostale sačuvane prozore dopunjavaju nedavno radjeni vitraži slabijeg kvaliteta. Bečki slikar Hans Lukeš je 1910. izradio novi ikonostas pod nadzorom poznatog srpskog slikara Paje Jovanovica u akademskom stilu sa elementima secesije. Noseći zid izradila je peštanska radionica „Ratai & Benedek“. Plemić Bajšai Vojnić Mate je podigao veliki krst od crvenog mermera 1832 u dvorištu Crkve.
Korhec Pap Žužana
Literatura:
Ljubičić Sava – Bolić Goran (2003): Crkva Vaznesenja Gospodnjeg Subotica . Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica