Oskar Vojnić (Vojnits Oszkár, Subotica, 18. 5. 1864 – Port Said, 18. 5. 1914), zemljoposednik, svetski putnik i istraživač, putopisac. Najstarije je dete Olge Vojnić i zemljoposednika Šandora Vojnića Starijeg (Stara Moravica, 13. 4. 1835 – Subotica, 16. 6. 1906). Od 1874/5. godine je pohađao subotičku gimnaziju, da bi školovanje nastavio na Pravnom fakultetu u Budimpešti (IAS, F:2. 2808/polg. 1883). Sredinom osamdesetih godina 19. veka počinje svoja istraživačka putovanja, sa kojih vraća sa mnoštvom predmeta, fotografija i iskustava, koja je pretočio u knjige putopisa na mađarskom i engleskom jeziku. Kada je 1894. godine za 300.000 forinti prodao svoj zemljoposed od 750 kj oranice, stekao je sigurnu materijalnu osnovu za svoja putovanja (Subotičke novine, 8. 7. 1894). Lovački trofeji i etnografski predmeti sa njegovih putovanja čuvaju se u Etnografskom muzeju u Budimpešti i u Gradskom muzeju u Subotici. Putopisi: Budapesttől Sitkáig (1894), Oroszrszágban - a 40. és 62-ik széességi fok között (1904), A Vesuvion (1906), A Csendes Óceán szigetvilága (1908), British India, Burma, a Maláji félsziget és Siam (1913) i A Kelet-indiai szigetcsoporton (1913).
Mirko Grlica