Ambrozije Šarčević (Subotica, 30. 3. 1820 – Subotica, 29. 11. 1899), pravnik, činovnik, publicista. U Subotici je 1836. godine završio gimnaziju, a tokom 1837 – 1838. godine je završio studije filozofije. Prvi tečaj prava završio je 1839. godine u Velikom Varadinu, a drugi naredne godine u Pečuju. Advokat je postao 1842. godine. Te godine bio je pozvan u Kluž na erdeljski sabor kao stenograf. Naredne dve godine isti posao je obavljao na ugarskom saboru u Bratislavi. Na županijskim izborima 1845. godine izabran je za počasnog pododvetnika kao prvi županijski činovnik koji nije bio plemić. 1848. je postao Za županijskog okružni predstojnika (solbabirov) izabran je 1848. godine. U periodu 1850 – 1854. godine bio je almaški okružni sudija. (Neven, 1. 3. 1900). Zbog gubitka sluha šezdesetih godina 19. veka vraća se u Suboticu, gde prvo obavlja posao glavnog računovođe (IAS, F:2. 6685/polg. 1862), a zatim i arhivara (IAS, F:2. 3426/polg 1868). Nakon toga objavio je sledeće knjige: Zbirka mudrih i poučnih izrekah…. (1869); Magyar – délszláv közigazgatási és tőrvénykezési müszótár (1870), Tolmač izvornih, književnih i zemljopisnih jugoslavenskih riči… (1870), Szabadkai levél egy bunyevácz hazafitól Mocsáry Lajos orszaggyülesi képviselóhőz a bunyevácz nép és annak elemi iskoláiról (1886), Elemi népiskolái magyar – bunyevácz – sokácz szótár (1893), Magyar – Szerb – Horvát – Bunyevácz – Sokácz könyvészeti szótár (1894).
Mirko Grlica