Subotički arhitekta Ferenca Rajhl (Raichl Ferenc: Apatin, 1869 – Budapest, 1960) je svoju porodičnu palatu sagradio na jednoj od najlepštih lokacija u gradu: naspram željezničke stanice, kraj parka „Kraljice Elizabete“. Remek delo umetnika i secesijske arhitekture u Vojvodini je izgrađeno 1904. godine, sa elementima mađarske secesije. Palata poseduje široki dijapazon secesijskih elemenata, raskoš boja i formi – žolnai kramiku, pozlaćeni mozaik, drveni kibic fenster, kovanu ogradu i vitraž, floralne motive i motive srca, istočnjačke oblike prozora, itd. U prizemlju su se osim prostranog hola i stepeništa nalazile ekonomske prostorije, te prostorije za poslugu i za iznamljivanje, kao i Rajhlov akrhitektonski biro orjentisan prema dvorištu. Na spratu su bile smeštene trpezarija sa zimskom baštom – koja je funkcionisala i kao balska dvorana i muška soba za pušenje „Turska soba“ opremljena tvz. turskim nameštajem i predmetima sa Rajhlovih putovanja, te slikama Rajhlovog rođaka, slikara Ferenca Ajzenhuta. Iza te prosotrije su sledile: soba za bilijar, muzička soba i ženski salon, velika spavaća soba, kupatilo, dečija soba i u blizini lifta mala soba za intimni doručak. Porodica Rajhl je tu živela do 1906, jer je projektant bankrotirao, a predmeti enterijera su rasprodati na licitaciji (1908). U Rajhlovoj palati je posle drugog svetskog rata smešten Gradski muzej, a od 1967. galerija Likovni susret.
(Olga K. Ninkov)
Literatura:
Martinović Cvijin, Kata (2002): Subotički opus Ferenca J. Rajhla – Raichle J. Ferenc szabadkai alkotásai. In: Krstić, Boško (ed.): Secesija u Subotici – Szecesszió Szabadkán. Književna zajednica, Subotica – Kijárat Kiadó, Budapest, 2002, 76–103.