Objekat na uglu dve ulice, je nastao obnovom i dogradnjom stogodišnje barokne kurije subotičke familije Skenderović, u neobaroknom stilu na osnovu projekta Ferenca Rajhla (Raichl Ferenc: Apatin, 1869 – Budapest, 1960) za potrebe Nacionalne kasine. Njegova izgradnja je trajala od 1895. do 1896. godine. U prizemlju najraskošnije dekorisanog dela okrenutog prema trgu, se kao potporni nosači balkona nalaze dva Atlanta izvedena u visokom reljefu. Po nepotvrđenim podacima radio ih je poznati vajar Ede Telč (Telcs Ede). Između Atlanta svoja krila širi mitska „Turul ptica“, što ukazuje na vreme nastajanja građevine: mađarsku milenijumsku proslavu. Spomen obeležje sa ovom pticom stajalo je i na trgu preko puta zgrade. Iznad balkona je smešten grb okružen putima, a s obzirom da su na njima izraženi ženski atributi, možemo predpostaviti da su te figure nimfe. Na vrhu grba je kruna, a u podnožju maska satira koja asocira na zabavu i uživanje. Na vrhu ove fasade je niša, u kojoj je slobodna ženska figura u sedećem položaju, pogledom uperenim prema dole. Zgrada je bila Nacionalna kasina do 1918., između dva svetska rata je postala Građanska kasina, a nakon rata je do 1953. godine tu bio smešten Oficirski dom. Subotička Gradska biblioteka se u njoj nalazi od 1953. godine.
(Olga K. Ninkov)
Literatura:
Martinović Cvijin, Kata (1991): Zgrada gradske biblioteke. In: Sto godina gradske biblioteke u Subotici 1890–1990, Subotica, 146.
Martinović Cvijin, Kata (2002): Subotički opus Ferenca J. Rajhla – Raichle J. Ferenc szabadkai alkotásai. In: Krstić, Boško (ed.): Secesija u Subotici – Szecesszió Szabadkán. Književna zajednica, Subotica – Kijárat Kiadó, Budapest, 76–103.
Rakočević–Cvijanov Maja – Džamić Neda (2011): Fasadni reljefi i skulpture u zaštićenom jezgru Subotice. Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture–Községközi Műemlékvédelmi Intézet, Subotica.