Objekat, prvobitno izgrađen kao Štedionica Narodne banke, Subotičanima poznat kao Žuta kuća, projektovao je Titus Mačković (Subotica, 1851 – Subotica, 1919) u stilu eklektike sa elementima italijanske renesanse. Izgradnja objekta je trajala od 1880. do 1883. godine. Poseban pečat glavnoj fasadi daje figuralna dekoracija u vidu poluležećih slobodnih skulptura iznad centralnih prozora, te u vidu dekorativnih glava na korintskim kapitelima. U nivou prvog sprata udvojene, plastično rešene figure – Justicija, Andromeda, Merkur, muze poezije i vajarstva, Zevs i Demetra – u rukama drže svoje atribute. Prozor iznad glavnog ulaza ukrašen je sa dve ženske figure, od kojih jedna drži preslicu a druga kasu, dok je između njih postavljena košnica, simbol marljivosti i štednje. U stepeništu zgrade se nalaze ornamentalni neorenesansni vitraži koje je 1880/81. godine izradio Ede Kracman (Kratzmann Ede) (Prag, 1847 – Beč, 1922). Oni su najstariji primeri ove vrste umetnosti u gradu. Od 1941–1945. objekat je bio sedište specijalne policije, zatvor i mučilište. Od tada je menjao svoju namenu, da bi od 2005. godine postao zgrada Učiteljskog fakulteta na mađarskom jeziku. Građevina je zaštićeno kulturno dobro od velikog značaja.
(Olga K. Ninkov)
Literatura:
Korhecz Papp Zsuzsanna (2009): Szabadka első vitrázsainak restaurálása. Ex Pannonia 12/13., Történelmi Levéltár Szabadka, 43–45.
Korhecz Papp Zsuzsanna (2010): Vitrázsok a Vajdaságban – Vitraži u Vojvodini – Glasgemälde in der Vojvodina. Gradski muzej Subotica – Városi Múzeum, Szabadka, 66.
Rakočević–Cvijanov Maja – Džamić Neda (2011): Fasadni reljefi i skulpture u zaštićenom jezgru Subotice. Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture–Községközi Műemlékvédelmi Intézet, Subotica.