Ovaj ugaoni objekat izgrađen je po projektu Pala Vadasa (Vadász Pál, 1874–1944) Izgradnja zgrade je završena 1913. godine. Naručilac objekta je bio Slobodni kraljevski grad Subotica. U njemu su bili smešteni elitni stanovi i gradski atelje, koje je Gradski senat izdavao i od kojih je ubirao najamninu. U prizemlju su bile locirane prodavnice, a dugi niz godina je u objektu bila Gradska štamparija. Zaobljeni ugao markiran je polukružnim erkerom, ispod čijeg se krova u visini nalazi tri reljefa sa pozlaćenom mozaičnom pozadinom. U prvom polju su dve muške figure sa šestarom, papirusom i maketom antičkog hrama, što ukazuje na simbole arhitekture, ali i na masone. U centru se nalazi stojeća ženska figura sa krunom na glavi i dve klečeće figure sa čekićem i srpom. U trećem polju predstavljen je žeteoc i risaruša. Na mansardnom delu objekta okrenutog ka pozorištu, nalazi se stakleni zid ateljea i dve muške figure u plitkom reljefu. Figure su okrenute jedna ka drugoj: jedna drži čekić naslonjen na nakovanj, na koji je prislonjen točak, a druga je okružena simbolima umetnosti (lira, vaza, paleta i četkice, bista). Ova kompozicija ukazuje na jedan od osnovnog koncepta secesije: bratstvo umetnosti i zanata tj. industrije, koje je poteklo od Raskinovog pokreta „Art and Crafts“.
(Olga K. Ninkov)
Literatura:
Vujnović Prćić Gordana (2002): Gradska najamna palata – A városi bérpalota. In: Krstić, Boško (ed.): Secesija u Subotici – Szecesszió Szabadkán. Književna zajednica, Subotica – Kijárat Kiadó, Budapest, 116–121.
Ninkov Kovačev, Olga (2002): Pojava nove umetnosti u Subotici – Az új művésuet megjelenése. In: Krstić, Boško (ed.): Secesija u Subotici – Szecesszió Szabadkán. Književna zajednica, Subotica – Kijárat Kiadó, Budapest, 10–23.
Rakočević–Cvijanov Maja – Džamić Neda (2011): Fasadni reljefi i skulpture u zaštićenom jezgru Subotice. Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture–Községközi Műemlékvédelmi Intézet, Subotica, 70–75.