Slikar Bela Farkaš (Farkas Béla: Rijeka, 1894 – Palić, 1941) predstavnik je pozne secesije, saradnik lista „Hirlap”. Sin je Neli Gaboš (Gábos Nelly), pevačice peštanske opere, kasnije profesorice subotičke Muzičke škole. Svoje detinjstvo i mladalačke dane proveo je u Subotici i na Paliću. Prvi put je izlagao na izložbi Nacionalnog salona u Subotici (1912). Upisao se u Školu za primenjenu umetnost u Pešti i boravio u likovnoj koloniji u Nađbanji (1912) i Kečkemetu (1913–1915) gde mu je mentor bio Bela Ivanji Grinvald (Iványi Grünwald Béla). U Beču i Berlinu se bavio pozorišnom scenografijom, ali je Prvi svetski rat prekrojio njegovu sudbinu. Učešćem u ratu dobija duboke traume, postaje zavisnik narkotika i alkohola. U njegovom likovnom izrazu se tada ustaljuju prizori teatralnih snoviđenja. Aktivno slika i crta, postaje jedan od poznatih ličnosti subotičke međuratne likovne scene. Član je likovne kolonije u Velikom Bečkereku (1931) i Društva likovnih umetnika Vojvodine (1923–1935). Izlaže i na izložbi Bačkih umetnika u Subotici (1932), te sa Karlom Baranjijem i Zlatom Markov u Novom Sadu (1934). Sahranjen je na Paliću, njegov grob je zaštićeni spomenik kulture, a nedaleko se nalazi i grob vajara Karla Baranjija (Baranyi Károly). Najveći broj Farkaševih likovnih dela se nalazi u subotičkom Gradskom muzeju i Zavičajnoj galeriji dr Vinko Perčić u Subotici.
(Olga K. Ninkov)
Literatura:
Baranyiné Markov Zlata (1971): Vergődés. (Éeltjel Miniatűrök 15.) Életjel, Szabadka.
Беседеш, Валерија (2006): Гробница Беле Фаркаша. Заштитар, 1., Међуопштински завод за заштиту споменика културе, Суботица, 133–134.
Beszédes Valéria (2006–2008): Farkas Béla síremléke. Örökségvédelem, 1., Községközi Műemlékvédelmi Intézet Szabadka, 133–134.
Duranci, Bela (1999): Farkas Béla. Forum Könyvkiadó, Újvidék – Novi Sad.